Citati

"Ja sam, inače, sasvim ok, ako si to htela da saznaš? Ovih dana mi, doduše, svi govore da im delujem nekako umorno, ali ti znaš da je to kod mene pobrkano kao instalacije u ruskom soliteru i da retko pokazujem ono što stvarno osećam, vrag da me nosi..."

"Rekoh joj beži, mani se, i traži bolje partije. Premala je moja tambura da te od kiše sakrije. Rekoh joj ja sam samo tu da vreme brže proleti, ja nosim čizme skitaljke, mene je teško voleti, badava..."

" Bila si moje najdraže, i tu sam najteže pogrešio. "

"I ko zna gde je , ne želim da zna , koliko čeznem za dalekim martom , kad sam je sreo prvi put..."

"Ali ona se katkad tako lijepo smiješi. Pa mi pet minuta u njenom društvu bude kao da sam dobio na lotu. Hodam ulicom poput narodnog heroja, u trenutku narastem iznad svih zgrada, i u cijelom svemiru nema većeg i jačeg stvorenja od mene.. I zato me one tri ne zanimaju. Ne bi me zanimale ni da ih je tristo. Kad hoću tu jednu...."

"Dobro guram, kroz život buran i mada živim dosta sretno, ja nemam nikoga konkretno...Uz kog bi bio i sretan i lud i tako miran i siguran svud, ja nemam nikog da mašta i priča mi svašta svu noć..."

"Plaši me on, gde si ti? Hiljadu se stvari moglo desiti..."

"Dotad sam devojke, razmisljajuci o njima, uglavnom svlacio do gole koze. U mojim malim nocnim fantazijama bile su postrojene kao na sistematskom pregledu, i retko je koja uspela da sacuva na sebi par crnih carapa, ili neku slicnu perverznu krpicu.
Ona je bila prva koju sam obukao u nesto..."

"Budi mirna.. Moja glava i nije ništa drugo, nego mala zlatna škrinjica za čuvanje tajni... "

" Rekla je još, da joj je lakše što zna da ću otići, da sam Maslačak, i da bi u suprotnom večito brinula koji će me vetar oduvati..."
 
"Verovala je da se samo oni koji se rastanu poljupcem mogu ponovo sastati, jednom i negde..."

"Dobra vremena za mene tek dolaze. Iskreno se nadam. Ako nije tako, onda sam stvarno u opasnom sosu..."

"Kad bi znala kakvi su mi snovi, nikad me ne bi pustila da spavam tako dugo... "

"Istorija definitivno više nema ideja. "

"Ne nagovaraj me da zamišljam. Poslednji put sam se tako zamislio, da više niko na svetu nije verovao da ću se ponovo ''odmisliti''... Niko osim tebe...  "

"Tek u jesen, otkriju se boje krošanja. Sve su slične u leto zeleno. Naposletku, ti si dobro znala ko sam ja. Čemu suze, lepa ženo? Draga moja, ti si navek znala da sam pajac, moj je šešir šatra pomična, usne tice-rugalice, a u oku, tajac. Da sam kaput, sa dva lica, da sam gospo'n propalica obična."

"Da l' grom odabira hrast ili se to pak hrast munjama nametne - za to baš nemam reči bog zna kako pametne... To je ta sudbina valjda... Bila je moja zlatna šansa, a tek sam načeo svoj krug... Moj mali verni Sančo Pansa, moja ljubavnica, saborac i moj najbolji drug! "

"Hej, pusti kose pune polena... Hajde, baš u inat babarogama..."

"Bila je tuzna i rasminkana, ali mene nije moglo prevariti to sto je izgledala kao polovni andjeo. Znao sam da nema polovnih andjela. Ima ih samo umornih."

"Po glavi stanovnika koji te vole idu i dva koja te ne vole, a od te dvojice jednom si izrazito antipatičan. I baš na tog stalno nalećeš."

"Draga mama, život je jedna velika... da ne lajem, nema veze, ti znaš. To je sve lutrija, a ja ne odustajem od svog broja dok igra traje. Izgubim neku bitku, dobro, al' vremena još ima u neogranicenim kolicinama. I ja se držim, još kako se držim. I ne brini puno o tom šta cu biti, mogu se kockati, londrati, piti i mogu pasti na niske grane, al' ne boj se, nikad necu biti... Kao Bane, dobri sin..."

"Kako sam tebe voleo... Ne voli se jednom u životu... Tako se voli jednom u hiljadu života... Bio bih malo sebičan da očekujem da mi se to desi još jednom u preostalih desetak, petnaest godina ovog..."

"Da, želeo sam je. Još kako sam je želeo...
Dodirnuo sam joj mali prst na nozi, bezuspešno pokušao da nadlanicom uklonim beleg iz detinjstva sa njenog levog kolena, udubio se u čudni raspored sićušnih mladeža na tilu vitkih leđa...
I trgao se. Uplašen...
Koliko to na njoj ima tajnih mesta koja bih želeo da poljubim?
Ali, ne sad. Jednom. Možda..."

"Tvoja je sreća samo tvoja stvar, al' zato tvoja tuga - to je već priča druga... To na moj račun ide...."

"Ali kad dodjem kuci tu si ti, e tu ce tvrdjavicu malo teze srusiti, to im je izvan dometa..."

"Al' kad se spusti moja Dragana, k'o ruska balerina lagana, korzo se zanjiše, špalir se nadiže, sve se venere pomere za jedno mesto naniže. Bela haljina u višnjama... O, najlepša je, bez razmišljanja, crven kaiš a strukić stišnjen, vau, te su višnje bile svevišnje..."

"Znala sam. Bilo je jedan i pet, baš sam pogledala na sat i pomislila da neko misli na mene. I mislio je...

Pružio sam ruke ne pomišljajući da se nešto drugo može dogoditi, i zaista, ona je, bez oklevanja, spustila svoje male dlanove u njih.
- Nešto ću ti reći, lutko, samo to nemoj pričati nikom. Ne moraš više čekati da se kazaljke sklope. Znam jednog dripca koji misli na tebe i kad su kazaljke potpuno raštrkane..."

"Da se ne lažemo. Nije to bio neki most od onih podignutih da bi se u njih gledalo. Ne, pre je bio od onih podignutih da bi se sa njih gledalo i pod njima prvi put poljubilo. Ali, ponekad ga je ona prelazila svojim uobraženim kadetskim korakom, a mesečina se kao deverika lovila u mrežu njene kose. Po tome ću ga, eto, pamtiti..."

"Al' zumbuli su zumbuli, a ruža je ruža, pa da na kraj sveta iznikne... Ma, da se redom postroje odavde do ćoška... Nijedna k'o moja dođoška."

"Ona je bila orhideja baš tamo gde je to retkost. Da se zadesila negde gde sve vrvi od orhideja, sigurno bi bila neki potpuno drugi cvetić..."

"Postoji milion gradova u koje možeš odlaziti, ali samo jedan u koji možeš da se vraćaš."

"Jedni misle da je nežna, drugi tvrde da je gruba.

Jedni misle da je super, drugi misle da je truba.

Ja se slažem, ma ja se uvek slažem"

"Sretni nikad ne razmišljaju o sreći. To je posao za nesretne. Svi primete sreću u nesreći, a o nesreći u sreći razmišljaju samo blesavi. I iskusni..."

"To je jedina fotografija na kojoj smo zajedno. I zato sam je uramio još onda, da je čuvam. Iz nekih važnih razloga ne mogu je okačiti, a iz nekih malih ne mogu se otkačiti i iscepkati je na sitne komadiće. I tako je tu, u ladici. Ni tamo ni tamo vamo...."

"Priča počinje da se vrti u krug, Otilija ... Čini se da je trenutak za

velike završne reči ... Već dugo nije reč o tome šta ti ja dopuštam ... Sad je već uveliko reč o tome šta ti sebi dopuštaš, moja mila ...."

"Rekla je još, da joj je lakše što zna kad cu otici, da sam Maslacak, i da bi inace vecito brinula koji ce me vetar oduvati.Verovala je da se samo oni koji se rastanu poljupcem mogu ponovo sastati, jednom i negde, i molila me je da ni slucajno ne odem ne dozvolivši da me isprati na stanicu.A upravo sam to uradio.
Da, nek me djavo nosi...Nisam bio nimalo dobar prema njoj..."

"I ne volim princip "pamti pa vrati",to bi mi ukaljalo obraz.Nema ljepse pobjede od pogleda u necije oci bez griznje savjesti,i znati da ce tu osobu vlastito srce od srama izdati!!"

"Bio sam majstor koji je lažni osmijeh prepoznavao na kilometre, baš kao i njen elegantni hod za kojim je uzdisao korzo svake subote u podne... Bio sam..."

"Danas sam je video. Onako u prolazu… nakon mnogo vremena, slučajno. Ne, nije me ugledala. Izgleda da je davno prestala da oseća moje prisustvo, da se okrene iznenada i ugleda me kako joj prilazim sa leđa, da me predoseti… ali izgledala je srećno i drago mi je zbog nje. Vreme ne voli heroje, pogotovo don Kihote… Nedostaješ ti, Mala breskvo"

"Kad predugo traje, i tišina nekako zazvuči."

"Ona se verovatno tačno seća na kom smo se sastanku poljubili... 

Ja, priznajem, ne... 
Jer svoj zivot sam počeo da brojim tek od tog poljubca pa nadalje."

"S jeseni kad bagrem opadne... potera me maler sta god pocnem propadne,jos mi se u inat ta sto ne sme dopadne..."

"Ponovo mi se ucinila kao neko moj. Kao neko, kome ne smijem dozvoliti da ode.."

"Kako do sad nisi naucila da sam ja momak kog svako moze lagati, ali ga niko ne moze slagati. I da glupa pravila ove igre u kojoj je tebi sve dozvoljeno postujem jedino zbog toga sto sam ih licno odredio..."

"S tugom jednostavno treba umeti... 
Tuga je kao starica koja prodaje karafile po kafanama,samo se uporno moras praviti da je ne primecujes pa ce se kad tad okrenuti i otici,iako ti se u prvi mah cini da ce zauvek cvileti kraj stola... 
I,pazi... 
Poklonis li joj samo mrvicu paznje nece se smiriti dok ti ne uvali citavu korpu... 
I onda si gotov... 
Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih musterija... 
I nikada te vise nece zaobici..."

"Voljela je ona njega. Volio je i on nju. Zaista, bili su slabi jedno na drugo. Imali su toliko prilika priznati to, a nikada nisu. Ponos im je bila najveća prepreka čak i onda kada je ulog bila ljubav, izabrali su ništa... Znala je da će dio nje zauvijek ostati s njim. Tamo gdje su onoga dana stali, ostao je njegov ponos, njen inat, prokockana šansa i jedno obećanje. Imali su sve, a izabrali su ništa.''

"Ne umem više ni nesrećno da se zaljubim, a do skora sam u tome bio među boljima. Baš nemam sreće, ni nesreća me neće.."

"- Ja? Ja sam dobro..." I pokvareni poligraf provalio bi ovu laž. Kada bi samo znala koliko ničeg se desilo u mom životu od kad si otišla.."

"Neki ljudi, jednostavno posjeduju ključ naše duše, a ostalima je uzalud provaljivati."

"Ona se, slučajno, udala 18. maja 1980. Da se udala za mene, vjerojatno bih, kao pravi muž, ponekad i zaboravio taj datum. Ovako, zapamtio sam ga zauvijek..."

"Bila je jedna od tri želje..koje sam ikad imao..."

"Rekli su mi da je došla iz provincije, strpavši u kofer snove i ambicije."

"Nisu se baš slagali u puno stvari. Ustvari, rijetko su se slagali oko ičega. Prepirali su se neprestano i izazivali međusobno svaki dan. Ali uprkos svojim različitostima, imali su jednu stvar zajedničku: bili su ludi jedno za drugim."

"Divna legenda...Čudi me da je do sada nisam cula...? - Pa,mene,vidiš i ne cudi...Posto sam je upravo izmislio,da te zadrzim jos malo..."

"Nemoj malena... Štagod da sad kažeš, slagat ćeš... A moraš se početi navikavati na to da više nemaš nekog tko će se uvijek praviti da ti vjeruje ja više neću biti taj..."

"Videla je da joj izmičem... ''Ti si najbolja stvar koja mi se desila u životu...'' Klimnuo sam glavom ''Znam, lutko.. jer ti si najgora koja se desila u mom.. A to obično ide u paru...'' Nija navikla da budem grub prema njoj. Nisam ni ja, što je najgore..."

"I nije nesreća što me se ona ne seća...ma kakvi...nesreća je što se ja nje sećam..."

"Te noći sam joj oćutao najlepše reči koje znam... 
Jednom je rekla da bi sve dala da čuje to što oćutim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na ničijoj zemlji između devet salaša, u fantazmagoričnoj oazi koja se u Sahari žita priviđa samo onda kada se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije opšlo za rukom da je osvoje svojim instrumentima... 
I tako, obično u nekoj vedroj noći, roj Neizgovorenih Reči nepovratno odbegne iz košnice misli i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije prečicu do najbližih zvezda, ali zna se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo... 
I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše, podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastučiće, i nežno povuče finu četku te velike krošnje kroz svoje kose... 
I Neizgovorene Reči ostaju da trepere u lišću starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom češljiću od jantara... 
"Zauvek?", pitala je uplašeno... 
O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da "zauvek" ne postoji... 
Jednog dana, dakako, strovaliće se i to stablo, oprljiće ga Oluja šenlučeći gromovima nad ravnicom, složiće se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reči, ili polegnuti tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko će ga znati? 
Ali naići će čerga tog leta, i to ne Mečkari ili Džambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli Svirači Tužnih Očiju, praćeni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, i još izdaleka, uspravivši se u sedlu, primetiće u gustoj travi naročitu račvastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlična viola? 
I, više nego dovoljno godina kasnije, možda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem. A ulicom će prolaziti mali Cigan sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu kako promiče za šimširom, i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš... 
I zaplakaćeš, istog časa... 
I najzad shvatiti kako sam te voleo..."

"Govorili su mi da se čuvam pijanih budala. Čuvao sam se treznih budala, za svaki slučaj. "

"Izmislili su milion načina da vreme prođe, a ni jedan jedini da se zaustavi."

"On je prvi put sreo nekog kao ja, a ja sam, naprotiv, već imao posla sa osrednjim krdom njemu sličnih majmuna. "

"Nema šta. Moje je prošlo. A tvoje, vidiš, nikad nije ni bilo... "

"U višoj životnoj školi, koju sam apsolvirao, školarina je ponekad bivala astronomska. I, što je najgore, još uvek ne znam da li je vredelo... "

" Gadni su oni što ćute. I oni što se smeškaju. Na te džukce treba obratiti pažnju."

"Uvek sam uz likove smišljao karaktere, boju glasa, male navike i omiljene pisce, i nikad se to nije poklopilo sa njihovim pravim osobinama... "

"Znam, more je potopilo Atlantidu, i, krckajući stene kao lešnike, išaralo lokalnu planetu. Brzaci lome turbine, a mutne velike reke nakrive šešir, pa potope Kinu i Indiju kao veliki veš, I, nikom ništa... Ali, suza je kraljica. Suza je najmoćnija vodena sila. "

"Na sreću, živci su mi još uvek kao užad za šlepanje pokvarenih nosača aviona... "

"Oni koji su nekad uspeli da vrate osmeh na lice na kom još ima tragova suza, znaju kako je to dobar osećaj. "

" Toliko je uživao ogledajući se u velikom staklu prozora režije, da sam mu skoro predložio da instalira retrovizore na ramenima, kako ne bi sebe ni na trenutak ispuštao iz vida. "

"Niko normalan to ne bi uradio. Ali normalni se i ne pitaju na ovom svetu... "

"Bilo je noći kad mi je trebao baš neko ko ne pita ništa, a ume sve... "

"Oni koji odaberu samo istinu, ili samo snove, znaju da od toga sreće nema. Dve osnovne životne hemikalije zato se uvek mešaju, ali to je već crna magija, i kap jednom u drugom često je premalo, a dve kapi često su previše... "

"Ljubav je šešir koji ti odlično stoji jedne sezone, a već sledeće se svi smeju kada ga natakneš na glavu. "

"Posmatrajući kako je posmatraju, zatekao sam sebe u onom poremećenom osećaju kad si jako ponosan na sebe zbog nečeg što uopšte nisi ti. To je moja devojka... "

"Alkohol me je pomerio za nekoliko pragova. Nekoliko pragova niže, bojim se... "

"Taj jastuk je, među nama, u poslednje vreme bio pun briga, i pripremajući ga za iznenadnog gosta dobro sam ga protresao, za svaki slučaj. Znao sam, iz ličnog iskustva, da u njemu ima i odličnih, evergrin snova, i ponadao sam se da neki od njih neće odoleti lepoj nepoznatoj glavici."

" Devojke nikad nisu u tolikoj nesvesti da ih može skinuti neko kome to pri svesti ne bi dozvolile. "

"Ko zna da li ćeš mi ikad više biti ovako blizu? Možda ću se kajati, možda ću jednom morati da se napijem sveki put kad se setim ove noći... "

"Loši momenti nas prate kao kolona na autoputu. Dok šibaš, ne mogu ti ništa, ali ih se nakupi, vuku se za tobom kao krokodilski rep, i samo čekaju da usporiš. I kad to učiniš, gotov si. Pregaze te. Svi odjednom. Ali, onda protutnje. Odu. I nemoj da juriš za njima, pokušavajući da ih obiđeš. To ne može. Smanji gas, preuzmi kontrolu, vrati se u svoj ritam. Idemo dalje.."

"Obični smrtnici veruju da, takozvane ''Zvezde'' nemaju mana kao sav ostali svet. Tačno. ''Zvezde'' imaju mnogo više mana... "

"Bio je to jedan od onih žilet-trenutaka kad ti nedostaje samo jedan hiljaditi delić nečega, pa da prsneš u histerični, nekontrolisani smeh. "

"Dok je drvo mlado i ima samo one dve grane, i ako mu ti odrežeš jednu, teraće na sasvim drugu stranu. Biće možda visoko, i raskošno, i ne znam kakvo, ali neće biti ono drvo koje je trebalo biti. "

"Nikad ne znaš ko će zasijati kad ti ostaneš u mraku... "

" Iz našeg tupog ugla, planeta ovih dana izgleda prilično zapušteno... "

" Bilo kako bilo, vreme uporno prolazi, ali od njega se tako nešto i moglo očekivati. I do sad je uvek prolazilo. "

"Krojači sveta znali su ono što mi nismo. Deset godina je mikron na lenjiru istorije. "

"Put je bio prazan, a mesec pun. Savršeno... "

"Bio sam svima simpatičan oko jedne sekunde. Već sledeće, mnogima nisam bio simpatičan baš zato što sam svima simpatičan. "

"Neko ume da laže kao pas. Kao besan pas. Kao besan pas ukršten sa zmijom zvečarkom. Sa zmijom zvečarkom, takođe besnom... "

"On se sve više gubio u svojim fantazijama, i sve teže uviđao šta je u njegovim pričama istina, a šta ne. "

" Bila je to mržnja na prvi pogled..."

"Neke je definitivno bolje imati uz sebe, nego protiv sebe... "

"Zvezde koje padaju uvek skrenu pažnju na sebe. (I onda treba brzo poželeti nešto lepo...) "

"Divlji bademi... Ništa nije tako lepo dok cveta... I ništa tako gorko, kad se proba... "

"Tuga ili to, kako li se već zove, tresnulo me je na patos, a patos je, Bože moj, ipak podloga na kojoj pesnici, kavi-takvi, uvek pružaju svoje najbolje partije. "

"Ona mi nikad nije bila bliža nego tad. I nikad dalja... "

"Njegov opis? Sve bi stalo u dve proste rečenice... U stvari, ako ćemo gramatički, složene rečenice... Ali po sadržaju, prilično proste... "

"Tako i treba sanjati. U ograničenim količinama. Snovi su frka živa... Što ih više imaš, više ti ih ostane neostvarenih. To pouzdano znam. Imam i duplikata u svojoj kolekciji..."

"Veruje, to ni slon ne bi zapamtio. Eh... Ponekad mi je krivo što nisam slon."

"Puno sam cugao tih dana... Zbog onog što sam ostavio za sobom, i zbog onog što me je ostavilo za sobom... "

"..Kišica je zavela strogi policijski čas u Njegoševoj. 
Gurkajući se oko mesta na kalendaru, Oktobar i Novembar su malo protresli gusto sito oblaka, prosejavši samo one najsitnije kapi na ispruženu bronzanu ruku gnevnog spomenika ispred Gradske Kuće. 
Zvanično bi se, možda, i moglo izjaviti da je vladala tišina, ali ta tišina je za moj ukus bila preglasna. 
Na samoj ivici vibracije, učinilo mi se. 
Ova varoš se, izgleda i ne gasi više. Ostaje uključena na nekoj potmuloj frekvenciji, kao da radi "u leru" čitavu noć. 
Pučina opustelog trga je odjednom potpuno sludela moj kompas. Bio sam tako izgubljen da mi je izgledalo prosto nemoguće da postoje samo četiri strane sveta. Odoka sam izračunao najdužu dijagonalu, nadajući se da ću se do njenog suprotnog kraja nekako setiti gde sam to pošao. 
Sa katedrale se odronilo jedno "plong", ali to nije bio pravi udarac zvona. 
Verovatno je, preturajući po policama na gluvom crkvenom tavanu, zvonar nahotice pomerio tučak velikog mesinganog avana. Pola jedan, jedan ili pola dva. Svašta je to moglo da znači. 
Ali svejedno. 
Anamaria će ionako tek za sedam godina napuniti taj trenutak. Dobra mera vremena između nas. 
Sedam godina su kofer u koji može stati strašno puno stvari. Ako umeš da pakuješ, naravno. 
To što meni ne trebaju više neke sitnice koje njoj trebaju sve više, ne daje mi pravo da je nagovaram da ih ne trpa unutra. 
Njen kofer, na kraju krajeva. Poznao sam u sebi pepeo vatre koja se u njoj tek rasplamsala, ali nisam pokušavao da je odvratim. Do pepela se i stiže jedino preko vatre. 
Nema tih reči koje mogu nadomestiti šibanje godina u lice, i nema te priče od koje se može isplesti mreža za hvatanje vremena. 
Za sedam jeseni, koji minut posle pola jedan, jedan ili pola dva, i ona će negde zastati pod zamuckujućim plavim neonom sa reklame iznad izloga prodavnice modne obuće. i onda će znati. 
Sivi dah uspomene pažljivo će oduvati prašinu sa smešne stare ogradice od posesivnosti koju sam jednom uzalud dizao oko skrivenog senovitog vrta u kom su pupile njene ambicije. 
Uzdahnuće, verovatno. Čestice sjaja rastopiće joj se načas u pogledu, kao odraz udaljenih zvezda u vodi. Biće sama, nadam se. 
Jer, tad će se u ritmu njenog pulsa možda pojaviti ona uznemirena i ključna sinkopa koju sam poslednjih dana uzalud osluškivao u odjecima naših tišina. Tišina. Da.
I onda će znati da je jedina koju sam ikad voleo. Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca. Štedeći se. Učeći se kako ću najbolje voleti nju. Kada je konačno nađem..."


"Više puta mi se učinilo da sam dokučio Svemir, da sam ga raskrinkao, poradovao sam se kako se sve poklopilo kao ona žuta mrlja na starom foto aparatu, ali onda bi se pomerila neka dvadeset i osma cifra desno od zareza, ta dupla slika bi mi se u milisekundi razmakla u glavi, i sve bi se ponovo zamutilo..."

"Ona se verovatno tačno seća na kom smo se sastanku poljubili... 
Ja, priznajem, ne... 
Jer svoj zivot sam počeo da brojim tek od tog poljubca pa nadalje. "

"Sve se ređe usuđujem da zaronim u sebe... 
Jer tamo zagluvim... 
Oči se prepune do vrha... 
I suze se začas raspu kao pokidane niske... 
Po sobi... 
Po celom svetu... 
I ne mogu ih sakupiti do jutra..."

"Ma uzalud… 
Uz život se na prilaže uputstvo za upotrebu, i svako to odredi kako ume; zanemi tamo gde bi drugi viknuo, nasmeje se gde bi drugi zaplakao, uvredi se tamo gde bi se drugi obradovao... Uđe u pogrešan vagon, siđe stanicu pre, ili kasnije... Pokoleba se, samo prebaci veslo iz ruke u ruku, a struja ga odnese presudno dalje, odredi drugo mesto na kom će pristati.  "